Novak Đoković otkriva psihološke trikove koji pokreću njegovu igru
Biti vrhunski sportista zahteva savršenstvo uma, tela i, povremeno, neke nekonvencionalne veštine.
U decembarskom izdanju Sports Illustrated-a posvećenom “Totalnom sportisti” 2024. godine, istražuje se kako današnji kompletni takmičari pomeraju granice onoga što je moguće uz pomoć novih granica u fitnesu, najsavremenije tehnologije, mentalnog treninga i još mnogo toga – od gromada NFL-ove ofanzivne linije, preko svestrane veteranke WNBA, do posebne grupe sportista koji se odriču osnova i idu protiv pravila.
Nekada, u starim vremenima – što će reći ranim 2000-im – teniser koji se povukao mogao je da se pridruži seniorskoj turneji čim napuni 35 godina.
Razlog: Bio je dovoljno star da ne bude faktor na ATP Turu, ali dovoljno mlad da bude donekle imun na irelevantnost i bolove u donjem delu leđa.
Što nas dovodi do Novaka Đokovića, koji sada ima 37 godina i bio bi skoro tri godine kvalifikovan za ono što se s ljubavlju naziva “penzionerski cirkus.”
Umesto toga, on nastavlja da osvaja zlatne medalje na Olimpijskim igrama, pobeđuje igrače skoro duplo mlađe od sebe, bori se za svoj 25. gren slem u singlu i generalno izaziva koncept vremena.
Kako je Đoković uspeo da to postigne?
„To je komplikovano,“ kaže sa svojim prepoznatljivim osmehom mačke iz Alise.
Postoji fizička komponenta. Kako je stariji, smanjio je broj turnira koje igra i odlučio da možda ne mora da igra na manjim, negren slem turnirima.
Naglasak stavlja na fleksibilnost, a ne na snagu. Metodičan je u vezi sa ishranom – poznato je da se za osvajanje gren slema nagrađuje kockicom tamne čokolade.
Ali koren njegove dugovečnosti dolazi iz mentalne snage, ojačane kroz godine meditacije, vizualizacije i drugih tehnika sportske psihologije.
Roger Federer je igrao elegantan, otmen tenis, očigledan čak i najpovršnijim posmatračima. Rafael Nadal dolazio je naoružan mišićima, njegov tenis zasnovan na naporu i borbi.
Đokovićev adut je suptilniji i manje očigledan. On ima unutrašnju snagu. I dok god ima svesnost i veru u sebe koja gotovo da mu omogućava da savija kašike umom tokom pauza između gemova, ostaje pretnja.
Zamolili smo Đokovića da objasni svoju psihologiju i pruži savete smrtnicima. Evo nekih od njegovih predloga:
Koristite strah u svoju korist: „Bojim se da izgubim meč. Bojim se da razočaram sebe. Bojim se da razočaram svog trenera. Bojim se da neću isporučiti igru kakvu svi očekuju od mene. Možda je ovo prvi i jedini put da neki navijač gleda mene. Oni žele da vide najbolju verziju… sva ta očekivanja donose visok intenzitet.“
Posmatrajte što je više moguće: „Bitka nije samo kada se suočimo na terenu. U tenisu, kada menjamo strane, dok sedimo na klupi, pogledam veliki ekran kada pokazuje mog protivnika. Kako pije vodu? Da li se znoji više nego obično? Kako diše?“
Čujte ono što želite da čujete: Na finalu Vimbldona 2019. Đoković je bio na poen od poraza protiv Federera.
Ovaj meč nije samo odlučivao šampiona najvećeg teniskog događaja, već bi imao ogroman značaj u debati o najboljem teniseru svih vremena. Publika je navijala za Federera, ali Đoković je to procesirao drugačije.
„Volim da to transformišem na neki način: Kada publika skandira ‘Roger! Roger!’, ja čujem ‘Novak! Novak!’ Zvuči smešno, ali pokušavam da sebe ubedim da je tako.“
Fokusirajte se na udah i izdah: „Svesno disanje je veoma važno za mentalni rad, naročito u trenucima kada ste pod pritiskom. U individualnom sportu nemate nikoga ko vas može zameniti ako nešto krene loše. To stvarno pomaže da se vratite u centar. Normalno je imati sumnje i strahove, biti negativan, pod stresom ili pesimističan u glavi.
Ali važno je vratiti se u sadašnji trenutak.“
Povremeno se povucite od svega: „Kao sportista, lako je misliti da svaki trenutak kada ne trenirate – ili ne razmišljate o sportu – neko vas sustiže. Ali to nije istina. Važno je trenirati, ali može biti jednako važno i ne trenirati. Prošetati se, provesti vreme sa porodicom, čitati. To pomaže u postizanju ravnoteže.“
Koristite svoje iskustvo: „Bio sam malo brži pre 10 godina.
Ali danas igram pametnije. Takođe, bolje se nosim s pritiskom nego ranije. Razumevanje kako se nositi s njim – jer sam mnogo puta bio u tim trenucima – ogromna je prednost.“
